tag:blogger.com,1999:blog-124749252024-03-08T00:53:56.829+01:00Машраб Қуватов блогиМашраб Қуватовhttp://www.blogger.com/profile/17802043982807889181noreply@blogger.comBlogger29125tag:blogger.com,1999:blog-12474925.post-53150140572437292782008-01-22T19:38:00.000+01:002008-01-22T19:40:44.217+01:00Истамбулдан эсдаликБу блогни Истамбулдаги Отатурк аэропортидан ўзимга эсдалик сифатида ёзяпман. Бундай имконият ҳар куни ҳам пайдо бўлмайди. Балки бундан буён бепул WLAN бор аэропортдан блог ёзиш адатига ўрганаман.<br /><br />Тошкентга самолёт тахминан икки соатдан кейин учади. Атрофимда бир-иккита ўзбекзабон кишилар бор. Қизиғи шундаки, уларнинг биттаси ҳам ёнидаги узун соч, кўзойнакли ва лаптопда ишлаётган йигит ҳам ўзбеклигини билмайди.Машраб Қуватовhttp://www.blogger.com/profile/17802043982807889181noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-12474925.post-76921858571214153162007-10-16T19:59:00.000+02:002008-11-15T15:25:40.561+01:00Mandriva Linux тизимини ўрнатиш учун қўлланмаЛинукс (Linux) билан танишни енгилаштириш мақсадида ўзбекзабон фойдаланувчиларга мен <a href="http://www.mandriva.com/">Mandriva Linux</a> тизимини ўрнатиш бўйича қўлланма ёзган эдим. Биринчи қўлланмани уч йил аввал <a href="http://www-user.uni-bremen.de/~kmashrab/freax.homelinux.net/docs/mdk101-install/index.html">Mandrakelinux 10.1 учун ёзганман</a>, у вақтда Mandriva ҳали Mandrake эди. Қўлланма фойдаланувчига тушунарли бўлиши учун унда иложи борича оддий тил ишлатилган. Бундан ташқари, ўрнатиш кетма-кетлиги экранда кўринадиган расмлар ёрдамида кўрсатилган.<br /><br />Биринчи қўлланма SGML/XML ёрдамида ёзилган. Бунинг қулайлиги - матнни бир марта ёзиб уни турли шаклларга ўзгартириш. Масалан SGML/XML кўринишда ёзилган ҳужжатни PDF, HTML, RTF ҳужжатларга айлантириш мумкин. Аммо, қўлланмада Юникод ишлатилгани учун уни PDF'га айлантириб бўлмади. Бу дегани қўлланмани қоғозга босиб чиқиб ноқулай эди. Бу муаммони ечиш мақсадида мен қўлланмани SGML/XML'дан Latex'га айлантирдим. Натижада, pdflatex ёрдамида Latex-ҳужжатидан менга керак бўлган PDF-ҳужжатга айлантириш имконияти пайдо бўлди.<br /><br />Қўлланмани ёзиш битта марказда (SVN) бажарилади. Latex-ҳужжати бу оддий матн файли. Матн файллар билан ишлаш жуда осон чунки бу учун махсус дастур ёки малака керак эмас. SVN ва матн файлни бирлаштирса жуда қулай ишлаш муҳитини яратиш мумкин. Масалан <a href="http://code.google.com/p/floss-uz-l10n/">floss-uz-l10n лойиҳаси</a> учун SVN'ни мен шундай ташкил этганманки, унга ўзгариш киритилса ўзгариш ҳақида <a href="http://groups.google.com/group/floss-uz-l10n-commit">floss-uz-l10n-commit гуруҳига</a> хабар жўнатилади. У хабарда ким, қачон, қайси файлга ва қандай ўзгартириш киритгани ҳақида маълумот мавжуд. Агар киритилган ўзгариш ҳақида кимда савол туғилса, уни ўша заҳоти муҳокама қилиш мумкин.<br /><br />Mandriva Linux 2007 тизимидан бошлаб <a href="http://behzodsaidov.blogspot.com/">Беҳзод Саидов</a> қўлланмага ҳисса қўшиб келяпти. Беҳзоднинг ёрдами билан мана иккита қўлланмани тугатдик. Қўлланмани <a href="http://code.google.com/p/floss-uz-l10n/">floss-uz-l10n</a> лойиҳасининг <a href="http://code.google.com/p/floss-uz-l10n/downloads/list">ёзиб олиш саҳифасидан</a> ёзиб олиш мумкин. Mandriva Linux 2007 тизими учун қўлланма тахминан 100 марта ёзиб олинган. Қўлланманинг охиргиси Mandriva Linux 2007 Spring учун. Унинг ёрдамида яқинда чиққан Mandriva Linux 2008.0 тизимини ҳам ҳеч қандай қийинчиликсиз ўрнатса бўлади.<br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhpqdI8kfCMm-BSz2-zs85Q4pIsfZWt84wkfyWn0xmWvThkO1cZOL_gvKbBKuDoBGvrWccT5tQqpr-GAulSiJfOABzseRt8udKqgfsHrqnwPboUT4TwLJu6FQpOrKmmNDJlYBTH/s1600-h/mdv-install-manual.jpg"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhpqdI8kfCMm-BSz2-zs85Q4pIsfZWt84wkfyWn0xmWvThkO1cZOL_gvKbBKuDoBGvrWccT5tQqpr-GAulSiJfOABzseRt8udKqgfsHrqnwPboUT4TwLJu6FQpOrKmmNDJlYBTH/s320/mdv-install-manual.jpg" border="0" alt=""id="BLOGGER_PHOTO_ID_5121998719519673074" /></a><br />Қўлланма А4 вараққа мўлжалланган. Уни Линуксда A5 китобга қуйидагича айлантириш мумкин.<br /><br />$ pdftops -paper A4 mandriva-2007.1-install.pdf<br />$ psbook -q mandriva-2007.1-install.ps | psnup -q -2 > tmp.ps<br />$ ps2ps -sPAPERSIZE=a4 tmp.ps book.ps<br />$ ps2pdfpress -sPAPERSIZE=a4 book.ps<br /><br />Натижада, бетлари китоб учун тартибланган book.pdf пайдо бўлади. Уни А4 вараққа икки томонлама чиқариб варақларни ўртадан иккига қатласа, қулай китобча бўлади. Буни замонавий Линуксда CUPS ёрдамида қуйидагича бажарса бўлади.<br /><br />$ lpr -o sides=two-sided-short-edge book.pdfМашраб Қуватовhttp://www.blogger.com/profile/17802043982807889181noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-12474925.post-79213984189864407822007-10-14T17:44:00.000+02:002007-10-14T21:22:05.568+02:00Замонавий Насриддин АфандиБир куни Афанди шоҳнинг олдига бориб эшагида ўқиш қобилияти борлиги ҳақида айтибди. Шоҳ унга ишонмай, эшакнинг ўқиш қобилиятини кўрсатишни сўрабди. Афанди китобни ерга қўйибди. Китобни кўрган эшак ҳамишагидек унинг бетлари орасида буғдой бўлса керак деб китобни тумшуғи билан "варақлаб" бошлабди. Бир оздан сўнг, ҳеч қандай буғдой тополмай эшак ҳанграб бошлабди.<br /><br />Буни кўрган шоҳ оғзини очиб ҳайрон бўлибди. Афанди - "Кўриб турганингиздек, эшак ҳали ўзимизни тилида ўқиёлмайди, аммо бунинг ҳам иложи бор" дебди. Шоҳ сўрабди - "Бу учун нима қилиш керак?". Афанди эса - "Менга бир тўла хум тилла ва беш йил вақт беринг мен эшакни одам тилида ўқишга ўргатаман" деб жавоб берибди. Шоҳ - "Агар мени алдасанг, бошингдан айриласан" деб рози бўлибди.<br /><br />Афанди тиллани олиб уйига келибди. Уйда бўлиб ўтган воқеани хотинига айтиб берибди. Хотини эса - "Вой шўрим! Нима қилиб қўйдингиз?! Ахир, ахмоққа ҳам маълумки эшакни юз йилда ҳам ўқишга ўргатиб бўлмайди" деб вой-дод уриб бошлабди. Афанди - "Хотин, ўзингни бос. Ваҳима қилма. Беш йил ўтгунча ё шоҳ ё эшак ўлади" деб кулиб қўйибди.<br /><br />Бир йил аввал Ўзбекистон алоқа ва ахборотлаштириш агентлигида ўзбекча Линукс ОТнинг тақдимоти бўлиб ўтгани ҳақида <a href="http://www.gov.uz/uz/content.scm?contentId=24227">эълон қилинган эди</a>. Мен ҳам у ҳақида <a href="http://mashrab-kuvatov.blogspot.com/2006/09/eastlinux.html">ёзган эдим</a>. Аммо бир оздан сўнг, у ҳали тайёр эмаслиги учун чиқмаслиги <a href="http://mashrab-kuvatov.blogspot.com/2006/10/eastlinux_116205207173740736.html">маълум бўлди</a>. Юқоридаги <a href="http://www.gov.uz/uz/content.scm?contentId=24227">эълонга</a> мана бир йил ҳам бўлди. Агар ўзбекча Линукс шунгача тайёр бўлмаган бўлса, унда тақдимотда нима намойиш қилинган экан?<br /><br />Менимча юқоридаги иккита воқеалар бир-бирисига жуда ўхшайди. Шундай эмасми? Иккинчи воқеада Афанди кимлиги маълум. Мени қизиқтираётган нарса - шоҳ ким экан?Машраб Қуватовhttp://www.blogger.com/profile/17802043982807889181noreply@blogger.com2tag:blogger.com,1999:blog-12474925.post-64329846883408808842007-10-08T22:56:00.000+02:002008-11-15T15:25:40.744+01:00Firefox 2 ўзбек тилидаЯқинда мен <a href="http://www.mozilla.com/firefox/">Firefox</a> 2 дастурини ўзбекчалаштиришни бошладим. Биринчи ўринда мен асосий менюларда кўринадиган хабарларни таржима қилиб чиқдим. Кундалик ишда кўринадиган хабарларнинг асосий қисми тайёр бўлди. Ўзбекча таржималар кенгайтма (<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Extension_(Mozilla)">extension</a>) сифатида тарқатилади. Таржима кирил ёзувида ёзилган ўзбек тилида бажарилади. Яқин орада, кирил ёзувини лотин ёзувига айлантирадиган <a href="http://mashrab-kuvatov.blogspot.com/2007/07/python.html">воситадаги</a> камчиликлар тузатилганидан сўнг Firefox 2 учун лотин ёзувида ёзиладиган ўзбек таржималар ҳам бўлади.<br /><br />Мен <a href="http://code.google.com/p/floss-uz-l10n/">floss-uz-l10n</a> лойиҳадаги <a href="http://code.google.com/p/floss-uz-l10n/w/list">Wiki'га</a> ўзбекча таржималар ҳақида <a href="http://code.google.com/p/floss-uz-l10n/wiki/Firefox2L10nUZ">маълумот</a> қўшиб ҳам қўйдим. У ерда таржималарни ўрнатиш бўйича ҳам ёзилган. Таржималар учун биринчи <a href="http://code.google.com/p/floss-uz-l10n/wiki/Firefox2L10nUZUpdate">янгиланишни</a> ҳам чиқардим. Фойдаланувчилар <a href="http://groups.google.com/group/floss-uz-l10n/t/b0d19859311920be">хабар беришича</a> уларни қўллашда муаммо пайдо бўлмаган. Қуйидаги расмда кўриб турганингиздек, ўзбек тили қўшимчаси Windows ОТда ҳам ишлайди.<br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhui8z9edZtPFSy5vNajGrg7Z04H1SvXb2RvElM2_r8nl1vzokZMJmZ-F7gZwc52i1hyphenhyphen-WzEmH_xwdteGvuVagX7cwWggSb9E3f6XEJldwkwLkIJknfu9ANkv-zJCF2SBjqOszb/s1600-h/uzbek-firefox-windows.PNG"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhui8z9edZtPFSy5vNajGrg7Z04H1SvXb2RvElM2_r8nl1vzokZMJmZ-F7gZwc52i1hyphenhyphen-WzEmH_xwdteGvuVagX7cwWggSb9E3f6XEJldwkwLkIJknfu9ANkv-zJCF2SBjqOszb/s320/uzbek-firefox-windows.PNG" border="0" alt=""id="BLOGGER_PHOTO_ID_5119089046680357602" /></a><br />"Firefox 2 ўзбекчага таржима қилинди" деб эълон қилиб юриганларга пашшадан фил қилманглар демоқчиман. Биринчидан, бу ҳали қисман тугатилган ишнинг натижаси. Рақамлар билан гапирсам, ҳамма хабарлардан ҳали тахминан 14 фоизи таржима қилинди. Иккинчидан, бу иш билан деярли бир ўзим шуғулланяпман. Бўш вақтим жуда чегараланганини ҳисобга олганда, мен бу ишни ҳеч қачон бир ўзим тугатолмайман. Бундан ташқари, бундай мақсадим ҳам йўқ. Ҳаётимда <a href="http://code.google.com/p/floss-uz-l10n/">floss-uz-l10n лойиҳасидан</a> кўра бошқа муҳим ва қизиқарли ишлар ҳам бор, бўш вақтимни ҳам фақат <a href="http://code.google.com/p/floss-uz-l10n/">floss-uz-l10n лойиҳасига</a> бағишлашни ҳам ҳеч истамайман. Қисқаси, қуруқ "Firefox 2 ўзбекчага таржима қилинди" деб эълон қилишдан кўра "у қисман таржима қилинди ва ишни давом этиш учун ҳисса қўшувчилар керак" деб ёзинглар. Қизиқадиганлар Firefox'ни таржима қилиш ҳаракатига қўшилиб таржима қилиб бошламаса, бу лойиҳа ҳеч қачон якунига етмай аста-секин йўқолиб кетади.Машраб Қуватовhttp://www.blogger.com/profile/17802043982807889181noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-12474925.post-61526913814630614382007-09-19T22:57:00.000+02:002008-11-15T15:25:41.068+01:00Mandriva Linux 2008.0 ... нима келяпти?Яқинда мен компьютеримдаги ҳозиргача ишлатиб юриган Mandriva Linux 2007 Spring тизимимни Cooker'га янгиладим. Cooker - кейинги расмий Mandriva Linux чиқишидан аввал иш олиб бориладиган тизим. Янгилашни учта буйруқ билан бажардим - Cooker ва PLF тўпламларини қўшдим ва 'urpmi --auto-select' буйруғини бажардим.<br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiKXglOkMbrKgCI5kmcMsydtbKHV3GXNP-ZlKW1Egp32wSzqZDbKF3wmJGe0quQofFRK3XX__J1zHxM6LjQlVgwiuMVtgFFsN90xbVmEfzPhwzuyT8vcYDY0UywbUC2yyAIgDfr/s1600-h/mdv-2008.0-uzbek.jpg"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiKXglOkMbrKgCI5kmcMsydtbKHV3GXNP-ZlKW1Egp32wSzqZDbKF3wmJGe0quQofFRK3XX__J1zHxM6LjQlVgwiuMVtgFFsN90xbVmEfzPhwzuyT8vcYDY0UywbUC2yyAIgDfr/s320/mdv-2008.0-uzbek.jpg" border="0" alt=""id="BLOGGER_PHOTO_ID_5112040378257712162" /></a><br />Яқинда чиқадиган Mandriva Linux 2008.0 тизимидаги ўзгаришлар ҳақида ёзиш учун афсуски вақтим йўқ. Аммо бир нарсани айтиб ўтмоқчиман - янги меню. Уни қуйидаги расмда кўриш мумкин. Ундан фойдаланиш учун 'Меню' тугмасини сичқончанинг ўнг тугмаси билан босинг ва пайдо бўлган менюдан 'Янги менюдан фойдаланиш' бандини танланг, холос.<br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjv8kTyVBfytH-0V14U2PK2istivt8QVLhz_Mt6wdUVHTDbUNUoSK8Ogha4ooIBm56qJLFqVLvtqLLjDtE4UyllzjGdkaUDLZZCwhUNdsW6B0AKO28hAbqc1G2q1_P18lJtoRDy/s1600-h/mdv-2008.0-uzbek-kickoff.jpg"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjv8kTyVBfytH-0V14U2PK2istivt8QVLhz_Mt6wdUVHTDbUNUoSK8Ogha4ooIBm56qJLFqVLvtqLLjDtE4UyllzjGdkaUDLZZCwhUNdsW6B0AKO28hAbqc1G2q1_P18lJtoRDy/s320/mdv-2008.0-uzbek-kickoff.jpg" border="0" alt=""id="BLOGGER_PHOTO_ID_5112051265999807538" /></a><br /><br /><span style="font-weight:bold;">Қўшимча: 22.09.2007</span><br /><a href="http://wiki.mandriva.com/en/Releases/Mandriva/2008.0/Development/RC2">Mandriva Linux 2008.0 RC2</a> чиққанлиги ҳақида эълон қилинди. <a href="http://wiki.mandriva.com/en/Releases/Mandriva/2008.0/Development">Тузиш режасига</a> қараганда бу, расмий Mandriva Linux 2008.0 чиқишидан аввал, охирги RC бўлиши керак.Машраб Қуватовhttp://www.blogger.com/profile/17802043982807889181noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-12474925.post-52799088279772773372007-09-10T14:01:00.000+02:002008-11-15T15:25:41.557+01:00Dr.Ўтган ҳафта шанба куни ниҳоят илмий ишимни ҳимоя қилдим. Институтдаги одатга кўра, менга мос келадиган бошкийим кийизишди ва мени аравачада профессорим бино бўйлаб айлантириб чиқди.<br /><br /><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEghdO0ycX9NF8iGd5rmLYcUUUG9aQJl8L189GfRkmnaxio0zGls0EgA7g5SHoMYMilJo2fGOfSF2_CTScfv1f8QC8IT0VU8ndQXTJhKz-XoJvJQ4B0bHltERU0Fv8qLo24ceC7d/s320/dscn3504.jpg" border="0" alt=""id="BLOGGER_PHOTO_ID_5108548718602214946" /><br /><br />Ҳамкасб ва ўртоқларим менга исмим ёзилган <a href="http://www.werder.de">Вердер Бремен</a> футбол кийимини совға қилишди.<br /><br /><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjTmYtqRXdNSrMyIxKQUu2FH3lAIRPWEZsvSf1BBo3hnj4nAPFqMYhrpky7KMFmQbtpu4xLKmFbg94BBSgOdCLXqbQ49Y7LUOkZLzi8ZkithVXGSkVD7HaV-rNHc1cE_OjC2dyS/s320/dscn3542.jpg" border="0" alt=""id="BLOGGER_PHOTO_ID_5108551613410172466" />Машраб Қуватовhttp://www.blogger.com/profile/17802043982807889181noreply@blogger.com7tag:blogger.com,1999:blog-12474925.post-87363209341303546632007-07-02T00:02:00.001+02:002008-11-15T15:25:41.753+01:00Python китоб<img style="float:right; margin:0 0 10px 10px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj5HV5ii5sVqXqyVqC7kS4R-dSZRP2gMDnGpDClHfnC7CZxP1sj5I0Uh7YVlurqi_1UH7HvcF0dxIWwe-P3-yLGNONzoYRNwpJIGfb6eU7bPsex71Fyml7sj4CqSjpsQ0bN3jVE/s200/python-book.jpg" border="0" alt=""id="BLOGGER_PHOTO_ID_5082352567179131090" /><br />Бир-икки ой олдин Python дастурлаш тилини ўрганиш мақсадида Amazon'дан <a href="http://www.amazon.com/Core-Python-Programming-2nd/dp/0132269937/ref=pd_bbs_sr_1/002-1900871-4638415?ie=UTF8&s=books&qid=1183327161&sr=8-1"><span style="font-weight:bold;">Core Python Programming</span></a> китобини сотиб олдим. Китоб оддий ва тушунарли тилда ёзилган. У бир оз "семиз" - 1000 бет атрофида. Python тилини ўрганаман деган кишиларга уни фақат тавсия қилишим мумкин. Албатта, "оддий тил" деганим китобни истаган киши ўқиб дастурлашни ўрганади дегани эмас. Уни тушуниш учун ўқувчи камида дастурлаш асослари билан таниш бўлиши шарт.<br /><br />Python'ни ўрганиш йўлида биринчи қадам сифатида <a href="http://floss-uz-l10n.googlecode.com/svn/trunk/tools/cyr2lat.py">кичкина дастур туздим</a>. Унинг ёрдами билан кирил ёзувида ёзилган ўзбек тилидаги матн файлни (UTF-8) лотин ёзувига айлантириш мумкин. У аллақачон яхши ишлайди, аммо ҳали <a href="http://groups.google.com/group/floss-uz-l10n/t/1a5fb6b875ef5b7">бир-иккита камчилик бор</a>. Уларни ечиб яқин орада кирил ёзувидаги ўзбекча <a href="http://code.google.com/p/floss-uz-l10n/">KDE/GNOME/Mandriva/OpenOffice таржималар</a> лотинчага айлантирилади.Машраб Қуватовhttp://www.blogger.com/profile/17802043982807889181noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-12474925.post-11965050757601853362007-06-09T13:43:00.000+02:002007-10-08T20:27:10.461+02:00СадақаЯқинда, Hunspell учун ўзбекча сўзлар тўплами устида ҳозиргача <a href="http://code.google.com/p/uzbek-wordlist/">қилиб келган ишим</a> учун Будапешт Университети менга садақа сифатида бир оз пул берди. Ўзбек тилида ёзилган матнни текшириш имконияти OpenOffice ва матн билан ишлайдиган деярли ҳамма KDE ва GNOME дастурларида мавжуд. Мен бу имконият ҳақида <a href="http://mashrab-kuvatov.blogspot.com/2006/09/openofficeorg.html">бу ерда</a> айтиб ўтганман.<br /><br />Дарвоқе, пулнинг миқдори қоида бўйича сўралмайди. Сўралса ҳам, мендан жавоб кутманг.Машраб Қуватовhttp://www.blogger.com/profile/17802043982807889181noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-12474925.post-49224988117684080272007-01-14T21:29:00.000+01:002008-11-15T15:25:41.873+01:00Янги ўйинчоқЯнги йилда ўзимга янги лаптопни совға қилдим - IBM/Lenovo ThinkPad T60, Intel Core 2 Duo (1.66GHz), RAM 1GB, HD 120GB. Ҳозиргача ишдан олган Samsung Q10'ни ишлатиб юриган эдим. Samsung Q10 - жуда енгил (1.35 килограмм), аммо бир оз секинроқ, фақат 800 МГц. Ҳар ҳолда, Samsung ҳозиргача кундалик ишимда менга керак бўлган ҳамма вазифаларни бажариб келаётган эди.<br /><br />Иккала лаптопда ҳам Mandriva Linux ўрнатилган. ThinkPad'га Линуксни ўрнатиш ва мослашни фақат сичқонча билан бажардим. Ҳатто симсиз тармоқни ҳам Mandriva Linux бошқарув марказидан мосладим, бу учун PLF пакетлар тўпламини пакет бошқарувчисига қўшдим, холос.<br /><br />Товуш, видео, DVD ва ҳоказо ҳаммаси ишлаяпти. Бармоқдан маълумотни ўқиш ускунани ҳали ўрнатиб кўрмадим. Интернетдан бир оз қидириб топган маълумотга кўра муаммосиз ишлаши керак. Ҳар ҳолда, менга ҳозир бу қулайлик жуда керак ҳам эмас.<br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEitybzSy0gKpM4OOwEiLL9b9AbGf3jPj8v_MoOf8a7-HS8Gldy6qP5GB7DtZj2rls4YKqugzpNzIvpez5wonHFxBpvMn5cp802nl6kN4V6KSdjw8eOvQC-zW1bZMg5_Iy7DW8sw/s1600-h/my-laptop-small.jpg"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEitybzSy0gKpM4OOwEiLL9b9AbGf3jPj8v_MoOf8a7-HS8Gldy6qP5GB7DtZj2rls4YKqugzpNzIvpez5wonHFxBpvMn5cp802nl6kN4V6KSdjw8eOvQC-zW1bZMg5_Iy7DW8sw/s320/my-laptop-small.jpg" border="0" alt=""id="BLOGGER_PHOTO_ID_5020001372679572978" /></a>Машраб Қуватовhttp://www.blogger.com/profile/17802043982807889181noreply@blogger.com4tag:blogger.com,1999:blog-12474925.post-44763573908939184072007-01-14T02:22:00.000+01:002008-11-15T15:25:42.078+01:00Ўзбекистон тараққиёти учун эркин ва очиқ кодли дастурий таъминотдан фойдаланишSubject: Ўзбекистон тараққиёти учун эркин ва очиқ кодли дастурий таъминотдан фойдаланиш<br />Date: Якшанба Январь 14 2007 02:49<br />From: Mashrab Kuvatov kmashrab@uni-bremen.de<br />To: foss@ictp.uz<br />Cc: "Damir Amirov" damir.amirov@ictp.uz, "floss-uz-l10n" floss-uz-l10n@googlegroups.com<br /><br />Ҳурматли ICTP.uz бошқаруви,<br /><br />мен яқинда "Ўзбекистон тараққиёти учун эркин ва очиқ кодли дастурий таъминотдан фойдаланиш" деб номланган ҳужжатни ўқиб чиқдим. Ҳужжат 43 бетдан иборат бўлиб координатор Дамир Амириов, экспертлар Эрик Ерзин, Владислав Михайликов ва таржимон Зафар Рахимжонов томонидан яратилган. Қуйида у ерда ёзилган нарсалар ҳақида ўзимнинг фикримни билдирмоқчиман.<br /><br />Ҳужжат катта ишнинг натижаси эканлиги яққол кўриниб турибди. Умуман олганда, ҳужжатда берилган шарҳ ва тавсиялар унинг номида келтирилган мавзунинг деярли ҳар томонини ёритади. Уни, бу иш Ўзбекистонда биринчи марта бажарилаётганини назарга олсак, муваффақиятли дейиш мумкин.<br /><br />Ҳужжатда камчилик ва ноаниқлик ҳам учрайди. Мен учун жуда ноқулай бўлган нарса, бу ишлатилган тил бўлди. Ҳужжат аслида рус тилида ёзилганлиги ва уни компьютер соҳасидан узоқ бўлган киши таржима қилганлиги ўқувчига яққол кўриниб турибди. Ҳужжатда ишлатилган ўзбек тилини тушуниш жуда қийин. Унинг кўп жойларида ҳатто мавзу билан таниш бўлган кишилар учун тушунарсиз гап ҳатто бутун параграфлар учрайди. Ишлатилган атамалар ҳозиргача Линуксни Ўзбекистон учун маҳаллийлаштириш ишларида қўлланилган атамалардан анча фарқ қилади. Масалан, "тизимли маъмур" нималигини аниқлаш учун бир неча дақиқа вақтим кетди.<br /><br />GNU лицензиясининг энг муҳим шартларидан бири, яъни дастурларни тарқатишда, сотиш ёки бепул йўлидан қатъий назар, унинг дастлабки коди ҳам албатта фойдаланувчига тарқатилиши ҳужжатда менимча орқа фонда қолган. Бу эркин дастурлар оламининг ва унинг ҳозирги муваффақиятининг асоси ҳисобланади. Ҳужжатда ушбу шартга асосида урғу бериб ўтиш керак. У фақат ҳужжатнинг "ЭОКДТга кириш" ва "Илова 1" қисмларида бир оғиз айтилиб ўтилган. Менимча ҳужжатда эркин дастурларнинг бепуллигига кўпроқ урғу берилган.<br /><br />Ҳужжатнинг 14-чи бетида мен ёзган мақоладан бир неча парча келтирилган. Мен уни ўзбек ва рус тилларида ёзганман. Афсуски, ҳужжатда русчасидан ўзбекчага эркин таржима қилиниб берилган. Манба сифатида ҳам русча мақоламнинг манзили берилган. Дарвоқе, кўрсатилган манзил мавжуд эмас. Ўзбек тилида ёзилган "Линукс ўзбекча гапиради" мақоланинг манзили қуйидагича: http://www-user.uni-bremen.de/~kmashrab/freax.homelinux.net/articles/linux-speaks-uzbek.php.html<br /><br />Илова 1-да берилган маҳаллийлаштириш ҳақидаги қисм ҳақиқатга тўғри келмайди. У ерда қуйидаги айтилган:<br /><br /><blockquote>Маҳаллийлаштириш масаласи фақат таржима билан чекланмайди, бунинг фақат таржима дастурий таъминотни маҳаллийлаштириш жараёнида одатда арзимаган жойни эгаллайди. Мослаштиришнинг намунавий мсалаларига миллий валюта белгиларини, вақт ва санани ифодалашни қабул қилинган форматларини ҳамда матнларни алфавит саралаш қоидаларини ишлатиш киради.</blockquote><br /><br />Айтганимдек, бу ҳақиқатга тўғри келмайди. Юқорида айтилган пул, вақт, сана ва ҳоказони белгиловчи мосламалар биринчи ўринда бажарилади. Акс ҳолда, операцион тизимга тил ва давлат маълум бўлмайди. Бундай иш Ўзбекистон ва ўзбек тили учун Линукс ОТда аллақачон 3-4 йил аввал бажарилган. Пул, вақт, сана ва ҳоказони кўриниши ҳар ой ўзгармайди, аммо дастурларга деярли ҳар куни ўзгариш киритилади. Дастурларнинг янги версиясида табиий экранда кўринадиган хабарлар ҳам ўзгаради. Уларнинг таржимасини ҳам мос равишда янгилаб туриш шарт. Бундан ташқари ўзбек тили компьютер соҳасида ривожланмаган у учун ҳеч қандай кўрсатма, андоза ёки мутахассис йўқ. Мен маҳаллийлаштириш ишларида таржима қилишни биринчи ўринга қўяман.<br /><br />Илова 2-да Линукс дистролар ҳақида берилган жадвалда субъектив ва ноаниқ маълумот берилган. Масалан, "ҲА жавоби" ва "ҚАРШИ жавоб" устунларида берилган маълумот экспертларингизнинг шахсий фикри. Уларга ҳамма ҳам қўшилмайди. "Эркин юклаб олиш" устунида ноаниқ ёки эскирган маълумот берилган. Масалан, Mandriva Linux ОТни ҳар доим FTP-сервер орқали ўрнатиш мумкин эди, Ubuntu Linux ОТни энди бепул компакт-дискда олиб бўлмайди. Ушбу жадвални ҳужжатдан олиб ташлашни маслаҳат бераман.<br /><br />Ҳужжат MS Word ва Acrobat Distiller ёрдамида яратилган, бу дастурлар эркин эмас. Буни илова қилинган расмда кўрса бўлади. У ерда ҳужжат ҳақида маълумот KPDF ёрдамида кўрсатилган. Буни мен ароқхўр ота ўғлига ароқхўр бўлиш яхши эмаслиги ҳақида насиҳат беришига ўхшатаман. Хуллас, агар бошқаларга эркин дастурлардан фойдаланиш ҳақида маслаҳат бермоқчи бўлсангиз, биринчи ўринда улардан ўзингиз фойдаланишингиз керак. Акс ҳолда, сўзларингизни ҳеч ким жиддий қабул қилмайди. Ҳеч бўлмаганда, ҳужжатни Windows ва OpenOffice.org ёрдамида яратса бўлар эди.<br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhT5Gm7GR_OOUsy4I6ZC4e8PAanMzXf7VBPsGjanH2Z_l8_t__cwm5MKjNINB-rEMNrimKOyJzCXNm-NsQNy7kuHodjcncDKJ_BLqtlvEiib3q1h6AGaoVXvUEK5m6jJozOHBhC/s1600-h/ictp-uz-not-using-floss.jpg"><img style="margin: 0px auto 10px; display: block; text-align: center; cursor: pointer;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhT5Gm7GR_OOUsy4I6ZC4e8PAanMzXf7VBPsGjanH2Z_l8_t__cwm5MKjNINB-rEMNrimKOyJzCXNm-NsQNy7kuHodjcncDKJ_BLqtlvEiib3q1h6AGaoVXvUEK5m6jJozOHBhC/s320/ictp-uz-not-using-floss.jpg" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5019698371326774754" border="0" /></a><br /><br />Салом билан,<br />Машраб.<br /><br />PS. Ушбу хатни мен блогимга ҳам қўяман. Уни қуйидаги манзилда ўқиш мумкин: http://mashrab-kuvatov.blogspot.com/<br /><br /><span style="font-weight:bold;">Қўшимча:</span><br />Муҳокаманинг давоми <a href="http://groups.google.com/group/floss-uz-l10n/browse_thread/thread/667b29a87e17ae20/6a990d43c417e658#6a990d43c417e658">бу ерда</a> ва <a href="http://groups.google.com/group/floss-uz-l10n/browse_thread/thread/81ca888cb93d1aed/995d84345cf9cc8f#995d84345cf9cc8f">бу ерда</a>.Машраб Қуватовhttp://www.blogger.com/profile/17802043982807889181noreply@blogger.com2tag:blogger.com,1999:blog-12474925.post-49027313866814941412006-12-28T00:38:00.000+01:002008-11-15T15:25:42.452+01:00Бременча сомсаТаом пишириш мавзусидан четлашмай мен бугун Бременча сомса тайёрлашни кўрсатаман. Бизга керак бўладиган нарсалар қуйидагича: битта помидор, битта кичикроқ пиёз, 100 гарамча майда чопилган гўшт, тўртбурчак шаклда хамир ва бир оз қўй сутидан бўлган пишлоқ (бу ерда у Feta-Käse дейилади, Юнонистондан). Хамирни дўкондан олса бўлади (бу ерда у Blätterteig дейилади).<br /><br />Хамирга гўштни, майда кесилган помидорни ва пиёзни, ва пишлоқни соламиз. Истасангиз қора калампир ва шунга ўхшаган нарсаларни қўшсангиз ҳам бўлади.<br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiS0shZHjeosY16IVLMzDaL_YardhN88ekJorUzVqP_mS-zQI2F2KDvns_uHrz-K0Ws99fOdX3b3RDyshSR8i-77HsBq3hep3cjO4XGMq581UgdkW1stcfkjDPL_uoXGehXmtlZ/s1600-h/pict0312.jpg"><img style="margin: 0px auto 10px; display: block; text-align: center; cursor: pointer;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiS0shZHjeosY16IVLMzDaL_YardhN88ekJorUzVqP_mS-zQI2F2KDvns_uHrz-K0Ws99fOdX3b3RDyshSR8i-77HsBq3hep3cjO4XGMq581UgdkW1stcfkjDPL_uoXGehXmtlZ/s320/pict0312.jpg" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5013367147841222802" border="0" /></a><br />Энди хамирнинг тўрт томонини бирлаштириб сомсани ўчоққа 25-30 дақиқага қўямиз.<br /><br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhDcMlCzWK5QrnXq7xcrACTyTeGft82uGRf_U6dtRd5cm5G8b0WWwEzxzcpR7fd1sHUyLEkwD9uml22NQxVBXNZIiEc1K7ETtSGjZhB-UZJco4F8AjPwJNe57JyPkFjNEApWgyr/s1600-h/pict0314.jpg"><img style="margin: 0px auto 10px; display: block; text-align: center; cursor: pointer;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhDcMlCzWK5QrnXq7xcrACTyTeGft82uGRf_U6dtRd5cm5G8b0WWwEzxzcpR7fd1sHUyLEkwD9uml22NQxVBXNZIiEc1K7ETtSGjZhB-UZJco4F8AjPwJNe57JyPkFjNEApWgyr/s320/pict0314.jpg" alt="" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5013367573042985122" border="0" /></a>Машраб Қуватовhttp://www.blogger.com/profile/17802043982807889181noreply@blogger.com2tag:blogger.com,1999:blog-12474925.post-1167074032699104002006-12-25T19:21:00.000+01:002006-12-25T20:13:52.733+01:00Аши ПармонтиеЎнтача картошкани пўстини олиб сувда қайнатинг. Юмшаганидан сўнг уларни бир оз сут ва битта тухум қўшиб эзинг. Майда чопилган гўшт ва битта майда кесилган пиёзни ўртача даражада қовуринг. Энди эзилган картошкани иккига бўлинг ва бир қисмини бир-икки сантиметр қалинликда иссиққа бардош берадиган керамик идишга солинг. Сўнг картошка қаватининг устига тайёр бўлган гўштни қават қилиб солинг. Гўшт қаватнинг устидан қолган картошкани яна қават қилиб ёйинг. Охирда, энг юқоридаги қават учун майдаланган пишлоқни ишлатинг (энг яхшиси - пицца учун майдаланган пишлоқ).<br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://photos1.blogger.com/x/blogger/5504/1059/1600/646350/pict0310.jpg"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;" src="http://photos1.blogger.com/x/blogger/5504/1059/320/625567/pict0310.jpg" border="0" alt="" /></a><br />Энди идишни ўчоққа 20-25 дақиқага қўйинг, холос. Қизарган пишлоқ таом тайёр бўлгани ҳақида хабар беради. Ёқимли иштаҳа.<br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://photos1.blogger.com/x/blogger/5504/1059/1600/483791/pict0311.jpg"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;" src="http://photos1.blogger.com/x/blogger/5504/1059/320/887979/pict0311.jpg" border="0" alt="" /></a><br />Афсуски, бу сафар таом ўчоқда икки-уч дақиқа кўпроқ қолиб кетди. :-)Машраб Қуватовhttp://www.blogger.com/profile/17802043982807889181noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-12474925.post-1167047558590219492006-12-25T12:30:00.000+01:002006-12-25T12:52:38.603+01:00Mix it baby!Иккита алма, иккита киви, иккита апелсиннинг шарбати, бир оз ананасни миксерда майдалаб...<br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://photos1.blogger.com/x/blogger/5504/1059/1600/927989/pict0301.jpg"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;" src="http://photos1.blogger.com/x/blogger/5504/1059/320/184504/pict0301.jpg" border="0" alt="" /></a><br />... бир оз Malibu ромидан кўшамиз ... et voilà котейл тайёр.<br /><a onblur="try {parent.deselectBloggerImageGracefully();} catch(e) {}" href="http://photos1.blogger.com/x/blogger/5504/1059/1600/961025/pict0306.jpg"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;" src="http://photos1.blogger.com/x/blogger/5504/1059/320/912369/pict0306.jpg" border="0" alt="" /></a>Машраб Қуватовhttp://www.blogger.com/profile/17802043982807889181noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-12474925.post-1163976831387505822006-11-19T20:06:00.000+01:002007-10-08T20:27:10.461+02:00floss-uz-l10n лойиҳасиGoogle Code хизматида <a href="http://code.google.com/p/floss-uz-l10n/">floss-uz-l10n лойиҳаси</a> мавжуд. Унинг мақсади - эркин ва очиқ кодли дастурларни ўзбекчага ва Ўзбекистон шароитларига локаллаштириш. Лойиҳа ҳаракатини марказлаштириш ва унга тегишли мавзуларни муҳокама қилиш мақсадида Google Groups хизматида <a href="http://groups.google.com/group/floss-uz-l10n">floss-uz-l10n гуруҳи</a> ҳам мавжуд. Агар сиз ҳам лойиҳага қизиқсангиз <a href="http://groups.google.com/group/floss-uz-l10n/subscribe">floss-uz-l10n гуруҳига қўшилинг</a>. Лойиҳага қисқача киришни <a href="http://groups.google.com/group/floss-uz-l10n/browse_thread/thread/20df0c4ac153a918/8dede217e7e09d33?tvc=2#8dede217e7e09d33">бу ерда</a> ўқиса бўлади.Машраб Қуватовhttp://www.blogger.com/profile/17802043982807889181noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-12474925.post-1163962787176779162006-11-19T18:36:00.000+01:002006-11-19T19:59:47.223+01:00БоратЎтган жума кун <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Borat:_Cultural_Learnings_of_America_for_Make_Benefit_Glorious_Nation_of_Kazakhstan">Боратни</a> кўрдим. Унинг чиққанига аллақачон бир-икки ҳафта бўлди, аммо фақат ўтган чоршанба кунидан бошлаб уни инглиз тилида кўрсатиб бошлади. <br /><br />Олмонияда, одатда, кинофильм инглиз тилида бўлса, кинохоналар камдан-кам тўлади. Ҳозиргача мен кўрган кинофильмлар орасида фақат <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Michael_Moore">Майкл Мурнинг (Michael Moore)</a> "Bowling for Columbine" ва <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Quentin_Tarantino">Тарантинонинг (Quentin Tarantino)</a> "Kill Bill" кинофильмларида кинохона тўлган эди. Энди мана Боратда ҳам шундай бўлди.<br /><br />Фильмнинг бошидан охиригача томошабинлар кулишни тўхтатмади. Айрим ҳолларда, қарсакларни эшитса ҳам бўларди. Қисқаси, фильм ҳаммага маъқул келди.<br /><br />Борат менга ҳам маъқул келди, аммо, ростини айтсам, мен ундан кўпроқни кутган эдим. Мен аллақачон <a href="http://www.youtube.com/results?search_query=borat&search=Search">Ютюбдаги Боратни</a> кўриб нимани кутишни тахминан билган эдим. Менинг бир оз афсусимга балки шу сабаб бўлган.Машраб Қуватовhttp://www.blogger.com/profile/17802043982807889181noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-12474925.post-1163954023653818292006-11-19T17:25:00.000+01:002006-11-20T15:39:16.486+01:00КакеВердернинг тўп киритиш машинаси охирги ўйинларда ишламаяпти. Охирги тўртта ўйин ичида битта ғалаба, иккита дуранг ва битта мағлубият. Натижада, икки ҳафтадан буён Вердер биринчи ўринда эмас. Ўтган ҳафта Штутгард биринчи эди, бу ҳафта эса Шалке.<br /><br />Ачинарлиси, ўйинчилар майдонга футбол ўйнаш ва ютиш кайфияти билан чиқмаганга ўхшайди. Вердернинг ўйинида на ҳаракат на яратувчилик бор. Ўйинчилар Барсага қарши дурангга ўйнадик ва икки марта олтита тўп киритдик энди рақиблар ўзидан ўзи бой беради деб ўйлаган бўлиши керак. Жорий вазиятга бошқача таъриф бериб бўлмайди.<br /><br />Мураббийга ҳам ҳайронман. Жамоанинг иши мана тўртта ўйиндан бери юришмайди у эса жамоа таркибига ҳеч қандай ўзгартириш киритмайди. Масалан Арон Ҳант, 21 ёшарли ҳужумчи. Яққол кўриниб турибди у аллақачон чарчаган, майдонда 90 дақиқа югуролмайди. Ўйиннинг бошидан унинг ўрнига Алмейда ёки Зиданни қўйиш мумкин. Ёки Арон билан бошлаб ўйининг иккинчи яримида уни Алмейда ёки Зиданнга алмаштириш мумкин.<br /><br />Ҳар ҳолда, Вердер ўйин усулини ўзгартирмаса келаётган чоршанба куни Челсига қарши ўйин шармандаликка айланиши мумкин. Умид қиламан, чоршанба куни Вердер ҳудди Барсага қарши ўйин кўрсатгандек ўйнайди ёки мағлубиятга учраса ҳам ҳеч бўлмаганда ўйининг охирги сониясигача курашиб 1:2-га ўхшаган натижа билан тугатади.Машраб Қуватовhttp://www.blogger.com/profile/17802043982807889181noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-12474925.post-1162756377053753072006-11-05T20:45:00.000+01:002006-11-05T20:55:07.223+01:00Нурали АбдураҳмоновКим? Нурали. Мен у ҳақида аввал ҳам <a href="http://www-user.uni-bremen.de/~kmashrab/freax.homelinux.net/">ёзган эдим</a>. У ҳозир EastLinux'да ишлайди. Яқинда у иши ҳақида блог ёзиб бошлади. Қисқаси, EastLinux ва Нуралининг иши ҳақида кўпроқ билмоқчи бўлсангиз, <a href="http://anurali.blogspot.com">Нуралининг блогини</a> ўқиб туринг.Машраб Қуватовhttp://www.blogger.com/profile/17802043982807889181noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-12474925.post-1162736639304636602006-11-05T13:15:00.000+01:002006-11-05T15:23:59.373+01:00Торфабрик<span style="font-weight:bold;">Вердер - Байерн 3:1</span><br /><br />Вердер - Байерн ўйини ҳамиша қизиқарли ўтади. Одатда, сезон бошланишидан бир неча ой аввал ҳамма чипталар аллақачон сотилган бўлади. Бу сафар ҳам қоидадан ташқари ҳолат бўлмади, шунинг учун мен ўйинни ўйингоҳда кўролмадим.<br /><br />Одатда, ўйиндан аввал оммавий ахборот воситаларида аллақачон ҳужум бошланиб кетади. Байернинг менежери ёки Оливер Канга ўхшаганлардан "Вердерни ер билан битта қиламиз" гапларни эшитиш мумкин. Тўғри, Байерн Олмон футболида энг муваффақиятли жамоадир. Шу сабабли улар кимга қарши ўйнамасин Бундеслигада ким хўжайинлигини ҳамиша кўрсатмоқчи бўлади.<br /><br />Ўтган ўйинлардан бирида Кан Колозенинг бурнига қўлини тиққан эди. Бундай ҳоллар Канга оддий ҳолат бўлиб қолган, шунинг учун у Бундеслигада футбол ишқибозлари энг ёмон кўрган ўйинчига айланган. Аввал, томошабинлар Канни маймунга ўхшатиб майдонга банан отишарди. Ҳозир Олмон футболи учун қилган ишини ҳурмат қилиб шекилли улар бундай бемазагарчиликни такрорламайди.<br /><br />Минг қилса ҳам, Кан ҳамиша Кан. Ўйининг ўнинчи дақиқасида Кан Диегони қўпол туртиб юборди. У ҳам жавоб сифатида туртиши мумкин эди, аммо у бундай жавоб беришга одатланмаганга ўхшайди. Диегонинг жавоби бир дақиқадан сўнг келди. Тўп ўнбеш метрдан дарвозанинг юқори қисмига ўқдек кириб кетди. Дарвозабоннинг қўполлигига бундан яхши жавоб бўлиши мумкин эмас.<br /><br />Иккинчи тўпни Воме қоида бузилган жойдан тахминан ўттиз метрдан дарвозанинг чап бурчагига киргизди. Учинчини Люсио ўз дарвозасига киритди. Вердернинг учта тўпига Байерннинг кучи фақат бир марта жавоб қайтаришига етди. Ўйиннинг охирида ҳамишагидек "<a href="http://www.youtube.com/watch?v=K01sYlio3jE">Цит дие байерн ледер хозен аус</a>" қўшиғи айтилди.<br /><center><br /><object width="425" height="350"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/pxzLT08JqKY"></param><param name="wmode" value="transparent"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/pxzLT08JqKY" type="application/x-shockwave-flash" wmode="transparent" width="425" height="350"></embed></object></center><br /><br /><span style="font-weight:bold;">Майнц - Вердер 1:6</span><br /><br />Майнцга қарши Вердер истаганича ўйнади. Майдоннинг истаган жойида тўлиқ устунликка эга эди. Энг муҳими Клозе яна тўп уриб бошлади. Бир ўйинда иккита. Шу ўйинни мисол сифатида олиб нима учун Клозе бошқа ҳужумчилардан фарқли ажойиб ўйинчилигини кўрса бўлади. Унинг ўзи ҳамиша такрорлаганидек, у учун шахсий муваффақиятидан кўра жамоанинг муваффақияти устун туради. Агар тўп киритишга унинг имкони яхши бўлса, аммо унинг ҳамжамоасининг имконияти ундан ҳам яхши бўлса, тўпни ўзи киритмай ҳамжамоасига оширади. Афсуски, ҳозирги футболда бундай ҳужумчи кўп учрамайди.<br /><br />Майнцнинг менежери айтганидек Вердер ҳудди бошқа юлдуздан келган жамоадек ўйнади. Бундан ортиқча гапиришни ҳожати йўқ. Ўйин видеосини томоша қилинг.<br /><center><br /><object width="425" height="350"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/9T8-iwDUEkI"></param><param name="wmode" value="transparent"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/9T8-iwDUEkI" type="application/x-shockwave-flash" wmode="transparent" width="425" height="350"></embed></object></center><br /><br /><span style="font-weight:bold;">Левски - Вердер 0:3</span><br /><br />Вердернинг Бундеслигадаги муваффақияти Чемпионлар Лигасида ҳам давом этяпти. Чемпионлар Лигасида Вердер Левски устидан ғалаба қозонди. 3-0. Ўйин деярли беш дақиқада ҳал бўлган эди. Биринчи тўпга олиб келган дарвозабоннинг хатосидан сўнг (33 дақ.) икки дақиқа фарқ билан Бауман (35 дақ.) ва Фрингс (37 дақ.) дарвозага тўп киритишга муваффақ бўлди. Ўйиннинг иккинчи қисмида Вердер ҳимояда ҳам яхши ўйнашини кўрсатди.<br /><br />Вердернинг омадига Челси охирги дақиқаларда тўп киритиб Барса билан дуранг ўйнади. Натижада, Челси биринчи, Вердер иккинчи ва Барса учинчи. Энди, ҳамма нарса Вердернинг қўлида. Уйда Челси устидан ғалаба қозонса ва Барселонада дурангга ўйнаса, Чемпионлар Лигасининг кейинги босқичига ўтади.<br /><center><br /><object width="425" height="350"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/aL2tEoLAPs8"></param><param name="wmode" value="transparent"></param><embed src="http://www.youtube.com/v/aL2tEoLAPs8" type="application/x-shockwave-flash" wmode="transparent" width="425" height="350"></embed></object></center>Машраб Қуватовhttp://www.blogger.com/profile/17802043982807889181noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-12474925.post-1162052071737407362006-10-28T18:13:00.000+02:002006-10-30T13:02:47.833+01:00EastLinux ҳақида аниқликEastLinux ҳақида <a href="http://mashrab-kuvatov.blogspot.com/2006/09/eastlinux.html">аввал ёзган хабаримга</a> бир оз аниқлик киритмоқчиман. Ҳа, у кўргазмада тақдим қилинган, аммо ҳали чиққани йўқ. Бу маълумотни мен <a href="http://www-user.uni-bremen.de/~kmashrab/freax.homelinux.net/">Нуралидан</a> олдим. Нурали EastLinux учун ўзбекча таржимаси билан шуғулланади. Унинг айтиши бўйича EastLinux бир-икки ой ичида чиқади. Нуралининг рухсати билан мен қуйида кўргазмада олинган бир-иккита расмни тақдим этаман.<br /><br /><a href="http://photos1.blogger.com/blogger/5504/1059/1600/eastlinux1.jpg"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;" src="http://photos1.blogger.com/blogger/5504/1059/320/eastlinux1.jpg" border="0" alt="" /></a><br /><br /><a href="http://photos1.blogger.com/blogger/5504/1059/1600/eastlinux2.jpg"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;" src="http://photos1.blogger.com/blogger/5504/1059/320/eastlinux2.jpg" border="0" alt="" /></a><br /><br />EastLinux кўринишини қуйидаги расмда кўриш мумкин. Иш столидаги расм ва меню тугмасини назарга олмасак оддий KDE'дан ҳеч қандай фарқи йўқ.<br /><br /><a href="http://photos1.blogger.com/blogger/5504/1059/1600/eastlinux3.jpg"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;" src="http://photos1.blogger.com/blogger/5504/1059/320/eastlinux3.jpg" border="0" alt="" /></a>Машраб Қуватовhttp://www.blogger.com/profile/17802043982807889181noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-12474925.post-1161281445713156522006-10-19T19:35:00.000+02:002006-10-28T18:19:20.456+02:00Вердер - Левски СофиаКеча "Чемпионлар Лигаси"да навбатдаги ўйинлар бўлиб ўтди. Вердер ўз майдонида Болгария чемпиони Левскига қарши ўйнади. Ўйин томошабинлар нуқтаи назаридан албатта жуда чиройли бўлмади. У кўпроқ яккама-якка курашдан иборат эди. Ҳамишагидек, Вердер ўйининг бошидан ҳужумга ўтиб кетди, аммо, афсуски, тўп ўтишда кўп хатога йўл қўйди. Болгарлар ҳам орқада тиқис туриб жуда яхши ҳимояланди. Олдинги иккита мағлубиятдан яхши хулоса чиқарганга ўхшайди.<br /><br />Ўйин давомида Вердер бир неча марта ўткир вазият яратди, аммо ҳужумни якунига етказолмади. Ҳар ҳолда, иккита бразилияликлар <a href="http://www.youtube.com/watch?v=mV13sFqsQTs">Налдо ва Диего тўп киритиб</a> Вердер тер тўкиб "Чемпионлар Лигаси"да биринчи ғалабасига эришди.<br /><br />Вердернинг гуруҳдоши Барселона Лондонда Челсидан мағлубиятга учраб ҳозирча Вердердан фақат тўплар фарқи ҳисобига иккинчи ўринда. Челси бир, Левски охирда. Энди нима бўлса ҳам Софиада Левскини ва уйда Челсини ютиш керак.Машраб Қуватовhttp://www.blogger.com/profile/17802043982807889181noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-12474925.post-1161114582073577232006-10-17T21:44:00.000+02:002006-10-17T21:52:30.383+02:00Боҳум - Вердер...0:6. Ишонмайсизми? Завқланиб <a href="http://www.youtube.com/watch?v=7lQw-lys4CA">томоша қилинг</a>. Эртага Левски Софияга қарши яхши машқ бўлди. :-)Машраб Қуватовhttp://www.blogger.com/profile/17802043982807889181noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-12474925.post-1161112113297727282006-10-17T19:48:00.000+02:002007-10-08T20:33:08.836+02:00KDE 10-га кирди<a href="http://www.kde.org">KDE лойиҳаси</a> бошланганига <a href="http://dot.kde.org/1160834616/">ўн йил бўлди</a>. <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Konqi">Konqi</a>, туғилган кунинг билан табриклайман. Нима? У ўзбек тилини тушунмайди? Konqi биринчи <a href="http://l10n.kde.org/teams/infos.php?teamcode=uz">ўзбекча сўзини ўрганганига</a> мана уч йил бўлди. :-)<br /><br />Ўн йил аввал <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Matthias_Ettrich">Матиас Этриҳ (Matthias Ettrich)</a> Линукс қизиқувчиларига "қулай график иш столини яратайлик" деб <a href="http://groups.google.com/groups?selm=53tkvv%24b4j%40newsserv.zdv.uni-tuebingen.de">таклиф қилган эди</a>. Ўшанда KDE Линукс каби эркин ОТларда энг муваффақиятли иш столига айланишига Матиас ҳам фараз қилмаган бўлса керак.<br /><br /><a href="http://photos1.blogger.com/blogger/5504/1059/1600/10yearskde.1.jpg"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;" src="http://photos1.blogger.com/blogger/5504/1059/320/10yearskde.1.jpg" border="0" alt="" /></a>Машраб Қуватовhttp://www.blogger.com/profile/17802043982807889181noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-12474925.post-1160169939978296772006-10-06T20:57:00.000+02:002007-10-08T20:32:46.550+02:00Mandriva Linux 2007Бир неча кун аввал <a href="http://qa.mandriva.com/twiki/bin/view/Main/MandrivaLinux2007Official">Mandriva Linux 2007</a> чиққани ҳақида эълон қилинди. Уни аллақачон ёзиб олса бўлади, истанг Bitorrent истанг FTP орқали. У x86 ва x86_64 компьютерлар учун бир қанча турда мавжуд. Free, Discovery, Powerpack, Powerpack+. Улар орасидаги асосий фарқ уларда мавжуд бўлган дастурлар сонида. Масалан AcrobatReader, FlashPlayer, RealPlayer каби дастурлар фақат Discovery ва Powerpack'ларда мавжуд.<br /><br />Дарвоқе, Live-CD ҳам бор. Истанг Gnome истанг <a href="http://www.kde.org">KDE</a> асосида. Агар KDE асосида ўзбекча Live-CD керак бўлса, унинг номи mandriva-one-2007-kde5. Уни компьютерга ўрнатса ҳам бўлади. Унинг кўриниши қуйида кўрсатилган.<br /><br /><a href="http://photos1.blogger.com/blogger/5504/1059/1600/mdv-2007-one-blog.jpg"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;" src="http://photos1.blogger.com/blogger/5504/1059/320/mdv-2007-one-blog.jpg" border="0" alt="" /></a><br /><br />Мен уйимдаги Mandriva Linux 2006-ни 2007-га аллақачон янгиладим. ОТни юкланиши анча тезлашган. Mandriva компьютер ишга тушаётганда ҳар хил хизматларни кетма-кет эмас бир-бирисига ёнма-ён (параллел) усулда ишга туширади. Одатдагидек, янги дастурлар: Кернел 2.6.17, KDE 3.5.4 ...<br /><br /><a href="http://photos1.blogger.com/blogger/5504/1059/1600/mdv-2007-free-amrok.jpg"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;" src="http://photos1.blogger.com/blogger/5504/1059/320/mdv-2007-free-amrok.jpg" border="0" alt="" /></a><br /><br />Агар XGL 3D имкониятларига қизиқсангиз ва сизда ATI ёки Nvidia график картаси бўлса уларни қуйидагича ўрнатиш ва мослаш мумкин. Биринчи ўринда, <a href="http://plf.zarb.org/">PLF</a> RPM-пакетлар тўпламини манбаларга қўшинг. Буни масалан <a href="http://easyuprmi.zarb.org">EasyUprmi</a> ёрдамида бажарса бўлади. Кейин dkms-nvidia (ёки dkms-ati) ва task-3ddesktop пакетларини ўрнатинг. Энди, қўлбола ёки XFdrake ёрдамида Xorg учун ati ёки nvidia драйверини танланг. Бундан ташқари RENDER ва Composite кенгайтмаларини (Extensions) ёқинг. Якунда, Mandriva бошқарув марказида 3D имкониятларини ёқинг, холос. Қуйида бир-иккита тугмалар бирикмаси келтирилган.<br /><br />Ctrl + Alt + чапга/ўнгга - Иш столларини алмаштириш (куб эффекти)<br />Ctrl+ Alt + пастга + чапга/ўнгга - Иш столларини алмаштириш (филм тасмаси эффекти)Машраб Қуватовhttp://www.blogger.com/profile/17802043982807889181noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-12474925.post-1159651857526594032006-09-30T22:55:00.000+02:002006-09-30T23:30:57.556+02:00Вердер - Боруссиа МюнҳенгладбаҳБугун барда футбол томоша қилдим. Вердер Боруссиа Мюнҳенладбаҳга қарши ўйнади. Вердер ўзига келганига ўхшайди. Беш дақиқа ичида дарвозага уч марта тўп киритди. Айниқса <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Diego_Ribas_da_Cunha">Диего</a> киритган тўп жуда чиройли чиқди. Тўп 17-18 метрдан деволдан ошиб дарвозага кирди. Дарвозабон уни тўхтатиш учун ҳаракат ҳам қилмади, уни кўзи билан кузатиб қўйди, холос. Ўйин 3-0 билан тугади.<br /><br />Дарвоқе, Мюнҳен ютилди Гамбург эса дурангга ўйнади. Бу ҳурсандчиликка яна ҳурсандчилик қўшади. :-)Машраб Қуватовhttp://www.blogger.com/profile/17802043982807889181noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-12474925.post-1159649651851575842006-09-30T22:21:00.000+02:002006-09-30T22:54:11.880+02:00Линукс компьютери дўкондаОлмонияда <a href="http://www.real.de">Real</a> дўконларидан Линукс ўрнатилган компьютерни сотиб олса бўлади. Линукс - <a href="http://www.linspire.com/">Linspire</a>. Нархи нисбатан арзон. Ишонмайсизми? Қуйидаги расм гапларимни исботлайди. У уйимга келган рекламадан скэн қилинган.<br /><br /><a href="http://photos1.blogger.com/blogger/5504/1059/1600/linux-pc-real.jpg"><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor:pointer; cursor:hand;" src="http://photos1.blogger.com/blogger/5504/1059/320/linux-pc-real.jpg" border="0" alt="" /></a>Машраб Қуватовhttp://www.blogger.com/profile/17802043982807889181noreply@blogger.com0